Zimske radosti

Hladan mokar ekskluzivan sneg.
Prekrio je eminentni breg.
U duboki i suptilan san.
Utonuo razvejani dan.
Pahuljice permanentno veju.
Ljudi se po ludnicama greju.

Od prekjuče krovovi su beli.
Ali moj se deda ne veseli.
Na ulici zaleđeni vrapci.
Reumom su okovani bapci.
Pahuljice permanentno veju.
Ljudi se po ludnicama greju.

Lovci jure poslednjega zeca.
Kao zmija uvila se staza.
Na brežuljku nesposobna deca.
Čekaju na crnog deda mraza.
Pahuljice permanentno veju.
Ljudi se po ludnicama greju.

Deždevnik

Moj mali unuk čuva deždevnika.

Miluje ga šeta i sa njim se hrani.

Jutros ga je Vesni stavio u krilo.

Sa ljubavlju ga je milovala Vesna.

Deždevnik je čupav da ne kažem grtak.

Ali nam je uvek donosio sreću.

No u kući on nam uvek samo smeta.

Često pridobijem želju da ga sklešem.

Deždevnik je skup i košta mnogo para.

Hiljadu i trista devedeset devet.

Al je večno mlad i vrat mu se obnavlja.

Tako da ga možeš bacati al nežno.

Kako da se ženim pored ovog čuda?

Koja će me žena uzeti pod ruku?

Ko još danas smelo čuva deždevnike?

Da l možda roleri večito pospani?

Koji zaspu i od muke i od tuge.

Kao da im samo moj deždevnik treba.

No bio bi srećan deždevniče mali.

Kada bih mu mladu oženio Vesnu.

A ne zna nesrećan da se ja ne ženim.

Zato što ne volim nikog osim Vesne.